Devedesetogodišnji penzioner Igor ima poruku koju bi svi trebalo da zapamte: "Čim odeš u penziju, uradi ovo"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Devedesetogodišnji Igor, penzionisani mašinski inženjer, poručuje budućim penzionerima da se odmah prijave za dom za starije. Arhitektima savetuje da dečje domove projektuju tako da lako mogu da se pretvore u domove za starije.
- Dom Dubrava u Zagrebu ima 131 korisnika, a na smeštaj se čeka oko sedam godina; prošle godine stiglo je 700 zahteva. Cene boravka kreću se od 300 do 500 evra, u zavisnosti od sobe i nivoa nege.
Penzionisani mašinski inženjer Igor (90) danas živi u jednom domu za starije osobe. U razgovoru za hrvatski portal Mirovina istakao je da je veoma zadovoljan životom u domu, a tom prilikom uputio je dve važne poruke - jednu penzionerima, a drugu arhitektama.
Dve važne poruke
"Moja poruka je da se čim odeš u penziju prijaviš za dom. Imam i jednu poruku koju inače prenosim arhitektama, a to je da dečje domove treba projektovati tako da se lako mogu pretvoriti u domove za starije osobe“, istakao je Igor.
Početkom godine posetili smo Dom za starije osobe Dubrava, u ulici Gavazzijevoj, gde smo sa direktorkom Jelenom Mihelj razgovarali o prijavama, listama čekanja i cenama smeštaja u jednom od najstarijih domova u Zagrebu.
Kada je ovaj objekat građen, bio je zamišljen kao studentski dom, ali od 1969. godine, kada je počeo sa radom, u njemu su uglavnom smeštani penzioneri. Svih 131 korisnik, koliko ih trenutno boravi u domu, stariji su od samog doma, jer je uslov za prijem navršenih 65 godina života, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Uprkos toj starosnoj granici, u domu je gotovo nemoguće naići na korisnike koji nemaju više od 70 godina, a veliki broj njih već je duboko zagazio u desetu deceniju života. Stogodišnjaka za sada nema, ali direktorka kaže da među korisnicima ima onih koji su veoma blizu te okrugle brojke.
Prošle godine podneto 700 zahteva za smeštaj
"Broj podnetih zahteva svakodnevno raste. Tokom 2025. godine primili smo ukupno 700 zahteva za smeštaj, dok smo u ovoj godini već primili 70 zahteva“, rekla je direktorka Mihelj.
Kada osoba dođe na red za prijem u dom, socijalni radnik poziva je na komisiju za prijem korisnika. Naime, podnošenjem zahteva za smeštaj osoba samo izražava nameru da jednog dana bude smeštena u dom, dok se zvanična lista čekanja formira tek nakon što komisija obavi procenu.
"Često se dešava da osobe nisu spremne da dođu na smeštaj kada ih socijalni radnici pozovu na komisiju. Napravili smo okvirni proračun i došli do podatka da je minimalni period čekanja, od trenutka podnošenja zahteva do prijema u dom, oko sedam godina“, objasnila je Mihelj.
Potrebe korisnika se menjaju tokom čekanja
Olakšavajuća okolnost u celom postupku jeste to što se zahtev ne briše niti se osoba vraća na kraj liste ukoliko još nema potrebu za odlaskom u dom ili ne želi da se odmah useli. Umesto toga, upućuje se da se javi kada joj smeštaj zaista bude potreban.
Dom za starije osobe Dubrava, kao i većina sličnih ustanova, ima stambeni deo za korisnike koji su uglavnom samostalni i stacionarni deo za one kojima je potrebna intenzivnija nega. Direktorka Mihelj ističe da se tokom čekanja često menja stepen usluge koji je korisniku potreban.
"Cilj je deinstitucionalizacija, odnosno da ljudi što duže ostanu u svojim kućama i sa svojim porodicama, sve dok mogu samostalno da obavljaju svakodnevne životne aktivnosti. Dom je zamišljen kao mesto u koje dolaze kada im je potrebna pomoć“, objasnila je direktorka.
Boravak u domu može da doprinese kvalitetu života
"Kvalitet života i životni vek korisnika mogu da se poboljšaju nakon dolaska u dom. Oni imaju mnogo različitih aktivnosti koje mogu da izaberu tokom dana, dok korisnici kojima je potreban viši stepen zdravstvene nege sve usluge imaju na jednom mestu“, rekla je Mihelj.
U domu je u svakom trenutku dostupno medicinsko osoblje koje vodi računa o pravilnom uzimanju terapije, merenju vitalnih parametara, obavljanju laboratorijskih analiza i svemu ostalom što je neophodno za praćenje zdravstvenog stanja korisnika.
Korisnici koji su pokretni ili im je potrebna samo manja pomoć odlaze u restoran, gde zajedno jedu obroke. Slobodno vreme mogu da provode u prostorijama za radnu terapiju, gde se organizuju radionice keramike, slaganje slagalica, izrada nakita, cveća i različitih ukrasa.
Koje su cene smeštaja u domu?
Korisnicima su na raspolaganju i biblioteka, u kojoj mogu da čitaju kad god požele, kao i kapela u kojoj se okupljaju molitvene grupe. Svake tri nedelje održava se i misa.
Pored toga, korisnici svakodnevno imaju mogućnost da pohađaju fizikalnu terapiju uz pomoć fizioterapeuta.
Mogu da biraju između jednokrevetnih i dvokrevetnih soba, osim u slučajevima kada je u sobi smešten bračni par. Cena zavisi od vrste sobe koja je dostupna, ali i od stepena usluge i nege koji su korisniku potrebni prilikom prijema.
"Cene smeštaja u Domu Dubrava kreću se od 300 do 500 evra. Na osnovu medicinske dokumentacije procenjuje se da li je osoba za stambeni deo doma, namenjen pokretnim korisnicima, ili za stacionarni deo, u koji se smeštaju oni kojima je potreban određeni stepen zdravstvene nege“, objasnila je Mihelj.
Kurir Biznis/Dnevno.hr